O tome što nam se događa, obećala sam sebi, na ovom mestu neću pisati, niti razmišljati. Bar sasvim mali deo svakodnevice da ostane neopterećen stvarnošću.
Uostalom ne služe li i knjige upravo tome? Da na trenutak predahnemo od svega, ili još bolje, makar na kratko zaboravimo trenutne brige.
Znate li još neki dobar način za to? Verujem, svima nam je neophodan...

Čitalački, mart je bio sasvim dobar. Pronašla sam naslove koje sam imala na listi od ranije za ovaj mesec i neki od njih ne samo da me nisu razočarali, već bi sasvim sigurno mogli da se nađu na nekoj budućoj listi omiljenih. Pritom, prvenstveno mislim na Adiči i njenu‘’Amerikanu’’, koja me je toliko zainteresovala temama kojima se bavi i načinom na koji ih analizira, te su mi njeni preostali romani sledeći u planu za čitanje.

Po nešto o svih pet naslova koje sam pročitala u martu nalazi se u nastavku. Nadam se da će vam moji utisci biti od pomoći u ‘’knjiškom odabiru’’.

AMERIKANA/Čimamanda Ngozi Adiči

Ni sama ne znam koliko sam već puta ponovila – ne mogu je preporučiti više.
Ako ste zainteresovani za društvenu kritiku i osvrt na socijalne i političke probleme savremenog sveta, pritom, vešto utkane u modernu ljubavnu priču - ne biste trebali da je propustite.
Opširnije o romanu možete da pročitate u prikazu na blogu te ću se ovde samo na kratko dotaći njegove radnje.
Pod različitim okolnostima, Ifemelu i Obinze napuštaju rodnu Nigeriju u želji da izgrade bolji život na novim kontinentima. U njihovom pokušaju da pronađu sopstveno mesto u nepoznatim zemljama i događajima koji ga prate, autorka govori o rasi, emigraciji, kulturnim razlikama, rodu, beležeći na koje načine diskriminacija, stereotipi i marginalizacija sasvim živo opstaju u modernom društvu.
‘’Amerikana’’ je aktuelna, neposredno ispričana priča koju Adiči pripoveda jednostavo, ali vrlo pronicljivo. Pojedina dešavanja u knjizi će vas naljutiti, druga vas mogu raznežiti, ponekad ćete likove bolje razumeti, nekada ćete za to morati da se potrudite malo više, ipak, sigurno ćete uspeti da sa njima saosećate. Ne treba da vas čudi ako poput mene knjigu ne budete mogli da ispustite iz ruku.

Mediji pišu o ekranizaciji priče o mladim Afrikancima, iskreno, ne mogu da je dočekam...

HERKUL/Miljenko Jergović

Knjiga koja nedostaje na slici ovog martovskog zaokruživanja jer sam je pozajmila pa je nakon čitanja brzo i vratila vlasnicima. U ovom trenutku potpuno razumem sve one koji žele da osiguraju male hrpe nepročitanih naslova u kućnim bibliotekama. I sama nekim danima grozničavo pregledam po policama i brojim koliko je onih koje nisam završila ili uopšte nisam započela...kako bi mi skrenule misli.
Sa Jergovićevim pisanjem upoznala sam se pre skoro petnaest godina. Tokom jednog davnog, ne posebno zabavnog letnjeg raspusta, slučajno je do mene po prvi put došao broj hrvatskog izdanja magazina ‘’Cosmopolitan’’ koji je u to vreme objavljivao piščeve kolumne. (Moram da pomenem kako je ovaj časopis u to vreme izgledao nešto drugačije od današnjeg izdanja. I tada je imao svoje karakteristične rubrike ali i nekoliko onih autorskih tekstova kakve sada u štampi srećem samo vrlo retko, ako baš imam sreće).
I dan danas većinu tih Jergovićevih kolumni dobro sam zapamtila. Dopala mi se njegova seta u prisećanju na starija vremena, pronicljiva opažanja života običnih ljudi, zabavni ali emotivni osvrti na neiscrpne muško- ženske odnose sa finom dozom romantike. Očarala me je tada njegova sposobnost da tako detaljno uspeva da zađe u ljudske duše i pronađe u svakoj ono posebno, vredno pričanja priče.
I ako ‘’Herkul-ova’’ tematika možda ne bude vaš izbor, ne propustite Jergovića, potražite samo drugi roman.

‘’SVE JE MOGUĆE’’/Elizabet Straut

Prethodnog meseca ova je autorka sasvim nenadano za mene bila pravo otkrovenje. Naime, čitajući njen roman ‘’Zovem se Lusi Barton’’ ne znajući mnogo o njemu, nisam očekivala ništa. I još na početku bila sam ubeđena da će takav biti i moj krajnji utisak. Ali samu sam sebe iznenadila shvativši koliko sam u međuvremenu zavolela autorkine neobične likove i njeno pisanje.
Rešena da pročitam sve što je E. Straut napisala, zbirka priča ‘’Sve je moguće’’ koja je na izvestan način povezana sa ‘’Lusi Barton’’ bila je logičan izbor.
Junaci autorkinih priča žive u Lusinom rodnom mestu Amgašu u Ilinoisu, upoznavajući ih uspevamo bolje da shvatimo i samu Lusi i njenu porodicu. ’’Sve je moguće’’ dodaje širi kontekst prethodnoj knjizi iako nije njen nastavak, a razumevajući ga, zaokružujemo utiske o komplikovanim odnosima u porodici Barton.
Ponovo, likovi Elizabet Straut jednako su neuobičajeni, gotovo ekscentrični. Ona ih predstavlja analizirajući njihove životne drame, propuste i gubitke kao i na koji način oko zadobijenih rana grade i nastavljaju svoje živote.
I sama Lusi Braton, sada već zapažena književnica, nakon mnogo godina dolazi u rodnu varošicu u posetu sestri i bratu tokom koje se zajedno prisećaju teškog detinjstva i bolnih trenutaka iz prošlosti.
Ma kako mračne sudbine pripisivala svojim likovima o kojima mi nije bilo jednostavno da čitam u svakom trenutku ove knjige, zaista sam uživala u njoj. Elizabet Straut ima mogućnost da svojim pripovedanjem prizove nebrojeno mnogo različitih emocija, što njene knjige čini tako posebnim.

TAMO GDE PRIPADAMO/Emili Gifin

Iako se bavi ozbiljnim temama, Gifin u ovom romanu to čini bez dubljih analiza, kroz lagane dijaloge i zabavne, duhovite komentare. Po atmosferi knjige, već na samom početku možete da naslutite da je jedna od onih sa neizbežnim happy end-om, u kojima će sve na kraju biti dobro. Ipak, ako ste čitali autorkin prethodni roman’’Nešto pozajmljeno’’, nemojte očekivati ništa nalik, a posebno ne romantičnu komediju.
’’Tamo gde pripadamo’’ je priča o susretu dve žene, koje su, iako se uopšte ne poznaju, zapravo neraskidivo povezane. Gradeći odnos od početka i saznavajući sve ono što su se jedna o drugoj oduvek pitale, ponovo će upoznavati i same sebe. I dok će jedna konačno uspeti da sklopi nedostajuće kockice u svom životu za kojima je dugo čeznula, druga će shvatiti da sreća kakvu je oduvek zamišljala za sebe, a konačno i dostigla, uopšte nije ono što želi.
Dešavanja u romanu pratimo kroz vizuru obe junakinje i moguće je da se takvo ’dupliranje’ nekome neće svideti, ipak meni je bilo zanimljivo da o istim događajima saznajem iz dva potpuno različita ugla, shvatajući da mi se obe interpretacije podjednako čine i logične i opravdane.
Ipak ostao mi je utisak da ih nisam dovoljno upoznala. Volela bih da su njihovi karakteri razvijeniji.
Ako vam je trenutno potrebno emotivno štivo i istovremeno nešto za razbibrigu, ova će vam priča za to poslužiti.

BOG MALIH STVARI/Arundati Roj

Znam...suviše kasnim sa ovom knjigom.
Ako me to opravdava, već sam je započinjala, doduše prilično davno, međutim naslutivši posle nekoliko stranica u kakvom će me raspoloženju ostaviti dugo sam je posle zaobilazila. Mada, uvek sam nekako znala da mnogo propuštam. 

Ovaj roman je po svemu drugačiji od svih koje sam do sada čitala. Po specifičnom pripovedanju, nesvakidašnjim metaforama, neverovatnim opisima likova, radnje, konteksta u koji je smeštena...Ovo je priča o ljudskim sudbinama koja će vam slomiti srce. Istovremeno je i priča o političkim prilikama i društvenim odnosima u jednoj zemlji ali i mogućnost za upoznavanje i razumevanje kulture drugačije od naše.

Autorka opisuje imućnu indijsku porodicu kroz život glavnih junaka - sedmogodišnjih blizanaca, potom njihove majke i najbližih rođaka.
Pišući o njihovim međusobnim odnosima, Roj progovara o ustaljenim načelima tradicionalnog društva, na koji način se ona preslikavaju na porodice i kako se generacijama prenose. Na kraju, i po koju cenu opstaju. Ona govori o statusu neudatih žena i položaju razvedenih majki, o mestu koje pripada njihovoj deci, o tradicionalnim bračnim odnosima i muškim privilegijama. Ne izostavlja ni kastinsku podeljenost prikazujući šta pripada jednima i sve ono što ne pripada drugima.
Ipak, u samoj srži romana Arundati Roj smeštena je - ljubav. Brata i sestre, majke i dece, muškarca i žene.

Pročitajte je ako imate dovoljno vremena da joj se posvetite jer ova knjiga zahteva više od par slobodnih popodneva. I imajte na umu, da ovo može biti jedna od najtužnijih priča koju ste ikada pročitali.

Jeste li čitali nešto sa moje martovske liste? Kakvi su vaši utisci?

Detalji o knjigama:  Amerikana/Čimamanda Ngozi Adiči; Laguna, 2014; 560 str.

                               Herkul/Miljenko Jergović; Booka, 2019; 150 str.

                               Sve je moguće/Elizabet Straut; Booka, 2018; 202 str.

                               Tamo gde pripadamo/Emili Gifin; Laguna, 2015; 399 str.

                               Bog malih stavri/Arundati Roj; Plavi jahač, 2003; 399 str.

Photos by So Many Wishes...