Ne sećam se da me je skoro neka knjiga tako opčinila već posle samo nekoliko pasusa kao što je to bio slučaj sa ’’Amerikanom’’.
Nakon što sam došla kući iz knjižare i izvadila je iz kese da tek onako ’’u hodu’’ bacim pogled na prvu stranu rešena da ću ujutru početi da je čitam, par sati kasnije shvatam da se nisam odvojila od nje. Ne mogu je preporučiti više...

’’Amerikana’’ je kompleksan roman: nežna ljubavna saga o dvoje mladih Nigerijaca i istovremeno ozbiljna društvena kritika koja dotiče tri kontinenta.
Adiči roman započinje ljubavnom pričom koja i na preostalim stranicama ostaje pozadina svega ispisanog u nastavku, ali njena namera je svestranija. Ona zapaža i analizira važne socijalne i političke probleme savremenog društva i progovara o rasi, rodu, identitetu, migraciji...
Kako izgleda život u iseljeništvu i da li je američki san dostižan onakav kakvim se isprva čini, još neke su od njenih tema.
Pišući o životima svojih junaka autorka izdvaja moderne mehanizme podređenosti, diskriminacije, marginalizacije, uopštavanja, istražuje privilegiju i objašnjava složenost njihovog međuodnosa i isprepletanosti.

Ifemelu i Obinze su zaljubljeni srednjoškolski par iz Lagosa u Nigeriji. Nastavak njihovog obrazovanja i budućnost uopšte u velikoj meri uslovljeni su aktuelnom situacijom u zemlji te poput mnogih vršnjaka i sami maštaju o odlasku u Ameriku, školovanju na prestižnom univerzitetu, uspešnoj karijeri i blagostanju. Kada se Ifemelu ostvari šansa za to, zajedno će planirati da se tamo uskoro ponovo sretnu.
Odlaskom na novi kontinent ona se suočava sa teškoćama emigracije i kulturološkim razlikama i nailazi na do tada nepoznat kontekst, pred njom se otvara pitanje rase koje joj se u u Africi nije postavljalo. Sve češće opažajući ograničenja zbog boje kože (i kako se ona preslikavaju na muškarce odnosne žene), Ifemelu inspirisana svojim iskustvima započinje blog o rasnim problemima u zemlji koji će joj kasnije doneti uspeh.
Ne uspevajući da i sam ode u Ameriku, Obinze će pokušati da izgradi život u Londonu. Pišući o borbi svog junaka da uspe u novoj zemlji, Adiči opisuje sudbinu brojnih iseljenika koji su i pored uloženih napora, života u oskudici i lošim uslovima, napornog rada na teškim poslovima sa minimalnim primanjima bili prinuđeni da se vrate u domovinu. Pominje i neretko odsustvo solidarnosti među njima u takvim uslovima, kada ispred zajedničkog porekla i iste patnje staje lični interes i samoodržanje u stranoj zemlji.
Nakon petnaest godina razdvojenosti, Ifemelu i Obinze će se ponovo sresti, ovoga puta u Nigeriji. Njihovi životi, baš kao i oni sami biće preoblikovani iskustvima kroz koja su prolazili, što ipak neće uspeti da izbriše vezu među njima.

’’Amerikana’’ je neposredno ispričana priča sa mnoštvom likova kroz koje je Adiči živopisno predstavila kulturne razlike, ogolila stereotipe vezane za poreklo, rasu, rod. Koristeći se savremenim medijskim ’’izumom’’ poput bloga, na kom glavna junakinja ležernim stilom iznosi sopstvene zapažanja i iskustva ’’neameričke crnkinje u Americi’’ kako sebe naziva, autorka svoju poruku prenosi na aktuelan i zanimljiv način. Adiči koristi kosu, posebno interesantnu metaforu kojom slikovito objašnjava teme na koje u ’’Amerikani’’ želi da skrene pažnju.
Njeno pripovedanje je jednostavno i neopterećeno bilo čim suvišnim, zbog čega vas radnja brzo ’’uhvati’’, te se ’’još samo nekoliko stranica’’ brzo pretvori u nekoliko poglavlja i tako do samog kraja.
Ali, poželela sam da je dešavanjima na samom završetku knjige autorka dala malo više prostora.

Čimamanda Ngozi Adiči odrasla je u Nigeriji, završila studije u Americi i danas živi i radi u obe zemlje.
Njeni romani ’’ Pola žutog sunca’’, ’’Purpurni hibiskus’’ i ’’Drhtaj’’ takođe su prevedeni na naš jezik.
Za ’’Amerikanu’’ dobila je nagradu Nacionalnog udruženja književnih kritičara za najbolji roman, a 2013. godine ista knjiga je proglašena jednim od deset najboljih romana po ’’New York Times-u’’.
Adiči je takođe poznata i po svom feminističkom angažmanu, a deo iz jednog od njenih govora na ovu temu iskoristila je i Beyonce u pesmi ’’Flawless’’. Takođe, njene reči ’’We should all be feminists’’ kao odgovor na pitanje o budućnosti feminizma, postale su slogan ispisan na majicama iz kolekcije modne kuće Dior, po ideji kreativne direktorke Marije Gracije Čuri , 2016. godine.
Prema medijskim naslovima moguće je da će ’’Amerikana’’ dobiti i svoju ekranizovanu verziju uskoro sa Lupitom Njongo u glavnoj ulozi.

Da li ste već čitali neki od autorkinih romana? Birate li često romane autora koji nisu iz Britanije ili Amerike?

Detalji o knjizi: Amerikana/Čimamanda Ngozi Adiči; Laguna, 2014; 560 str.

Photos by So Many Wishes...