Od kako sam ‘otkrila’ američku književnicu Elizabet Straut čitajući njen roman ‘’Zovem se Lusi Barton’’, nakon poslednje stranice knjige bila sam rešena da odmah pronađem sve što je napisala i pročitam što pre. Toliko mi se dopala.
Mada, na samom početku, ne znajući šta mogu da očekujem, nisam uopšte bila ubeđena da sam napravila dobar izbor knjige. Čak sam pomislila hoće li se ispostaviti kao uzaludno trošenje vremena, što me je nateralo na premišljanje da li da odmah pronađem neku drugu. Sreća da sam prilično ‘opsesivna’ kad je čitanje u pitanju jer čak ni onda kada mi se knjiga ne čini naročito dobrom, retko da je ostavim na pola. Ako je ponekad ne pročitam do kraja, to je uglavnom u nedostatku vremena ili ju je baš tada 'presreo' neki zanimljiviji naslov. Ipak, pre ili kasnije, uvek se vratim da bih je završila.
Međutim, ovoga puta to ipak nije bio slučaj. Čitajući o Lusi Barton nisam ni primetila kada me je knjiga ‘uvukla’ i u kom momentu sam apsolutno zavolela njene likove. A verujte mi, junaci Elizabet Straut nisu nimalo uobičajeni. Čine se čak pomalo ‘čudnjikavim’ i gotovo ekscentričnim. Ali njeno izuzetno pripovedanje nam ih približava, otkrivajući detalje o njihovim životima, ličnim dramama i prekretnicama i zalazeći do njihovih najdubljih misli i osećanja. Odjednom, čini se i da svi oni lako mogu biti stvarni, obični ljudi koje možda i sami srećemo u svakodnevnom životu, a o čijim bolima i nesrećama, ne znamo gotovo ništa.

‘’Sve je moguće’’ je zbirka priča na određen način povezana sa romanom ‘’Zovem se Lusi Barton’’, iako nije njegov nastavak. Ipak, može se reći da Straut u ovoj knjizi produžava sagu o svojoj junakinji. Pričajući o stanovnicima Lusinog rodnog grada Amgaš u Ilinoisu koji su u nekom trenutku svog života sa njom bili povezani, bolje je upoznajemo, baš kao i same Bartone.
‘’Sve je moguće’’ tako ovom romanu dodaje širi kontekst, pa razumevajući ga, na izvestan način zaokružujemo sliku o komplikovanim odnosima u porodici Barton.

U pričama čitamo o Pitu Bartonu, Lusinom bratu koji nakon smrti roditelja nastavlja da živi sam u porodičnoj kući, o sudbinama dveju sestara, nekada najlepših devojaka u gradu, o ženi koja nakon dugogodišnjeg braka, u poznim godinama traga za pravom ljubavlju zbog koje započinje novi život miljama daleko od porodice, o već odrasloj ćerki koja još uvek čezne za majčinom ljubavlju i blizinom...I sama Lusi Barton, sada već zapažena književnica, nakon mnogo godina posećuje brata i sestru u rodnoj varošici kada se zajedno prisećaju teškog detinjstva i bolnih trenutaka iz prošlosti.

Straut saosećajno daje uvid u bolna životna iskustva svojih likova i kroz njihove životne ispovesti piše o kompleksnim porodičnim vezama, životu u maloj sredini, o skrivenim ljudskim težnjama, strastima, željama. O njihovim gubicima, propustima, greškama i kako pronalaze načine da i oko zadobijenih rana nastave svoje živote.

Pripovedanje Elizabet Straut priziva nebrojeno mnogo različitih emocija, što njene knjige čini posebnim. I mada mi o komplikovanim sudbinama junaka ovih priča nije bilo lako da čitam u svakom trenutku knjige, uživala sam u njoj.

Elizabet Straut je nagrađena Pulicerovom nagradom 2009. godine za roman ''Oliv Kiteridž'' po kom je HBO 2014. snimio istoimenu mini-seriju sa Frensis Mekdormand u glavnoj ulozi, a pored koje su između ostalih igrali i Bil Marej i Ričard Dženkins.

Na mojoj listi za čitanje ‘’Oliv Kiteridž’’ nalazi se već prilično dugo s obzirom na to da nisam uspela da je pronađem u knjižarama. Nadam se i skorom prevodu nastavka - ‘’Olive, again’’ koja je objavljena oktobra prethodne godine. Već narednog meseca knjiga se našla u izboru Oprinog čitalačkog kluba, a sudeći po utiscima koje sam pronašla na interenetu, unapred joj čuvam mesto na TBR listi.

Ako ste već čitali ''Oliv Kiteridž'', zanimaju me vaši utisci, napišite u komentarima.

Detalji o knjizi: Sve je moguće/Elizabet Straut; Booka, 2018; 202 str.

Photos by So Many Wishes...