Toliko je toga što su generacije hrabrih žena mnogo pre naše postigle za sve nas danas, čineći naše živote na nebrojeno mnogo načina ’ljudskijim’. Ipak, kao da im se ne zahvaljujemo dovoljno...

Društvena promena, zasigurno je vidljiva, ali ipak, čini mi se prilično ograničena.
Očarane smo neodoljivom ’’girl boss’’ i ’’girl power’’ idejom o kojoj se toliko govori i piše, a tek ponekad i samo na kratko, sasvim slučajno izviri nekakav  primer nepravde, nemoći, nepoštovanja... a zapravo, nije li ih mnogo više?
Ravnopravnost, taj fascinantan ideal, sasvim je očigledno, teško da postoji.
Ni savremeno duštvo uz sve svoje moderne alate nije uspelo da ga dosegne.

Isuviše puta učinilo mi se da čak i same prihvatamo takve modele, tretiramo jedna drugu baš onako kako ne želimo da se prema nama ophode, dok se istovremeno razmećemo sopstvenim uverenjem da je ravnopravnost naš najviši ideal.
Možda bismo još pre trebale da se zapitamo, ne toliko nad tim kako se društvo odnosi prema ženama, niti kako to čine muškarci, već kako se same ponašamo jedna prema drugoj?

Jesmo li dovoljno tu jedna za drugu? Čak i samo za poznanice, koleginice, žene sa kojima dolazimo u kontakt svakodnevno, a sa kojima nismo obavezno bliske.
Da li iste kriterijume imamo za sve žene koje srećemo? Jesmo li svesne ponekih sopstvenih privilegija i ne zloupotrebljavamo ih? Da li smo spremne da se međusobno podržimo, pomognemo, razumemo?!

Nisu li nam izuzetno značajna naša ženska prijateljstva u životu?
Taj mali krug u kom se tokom slobodnih popodneva kao stvorenim za šolju kafe i neobavezan razgovor smejemo i zabavljamo, međusobno hrabrimo, vodimo duge, smislene razgovore, raspravljamo, tražimo savete, konsultujemo jedna drugu oko najsitnijih detalja...
Sigurna sam da nam upravo takva ženska prijateljstva obogaćuju svakodnevicu i na jedan sasvim poseban način čine naš život ispunjenijim u sasvim pozitivnom smislu.

Bez njih ne bismo bile ono što jesmo, zbog čega se danas i podsećam na tri važne lekcije o prijateljstvu kojima su me naučila tokom prethodnih godina:

1. Prijateljstvo bi uvek trebalo da se nađe na visokom mestu naše liste prioriteta

Sigurna sam da svi imamo tu jednu prijateljicu koju smo upoznali još tokom školskih dana, a koja nas je videla i u našim najgorim i u našim najboljim danima. Sa kojom smo prošli mnogo prvih, važnih životnih događaja, uspona, padova...Trenutaka kojima se ponosimo jer smo bile više nego brilijantne, ali i onih kada smo pubertetskim ispadima bile prilično osramoćene... (danas se baš takvima najglasnije smejemo).
Prve velike ljubavi, prve katastrofalne greške, prve ozbiljne suze, usamljeni studentski dani, noćni izlasci...
A nešto kasnije, brak, porođaj, selidba, bolest, gubitak...razočarenja, ushićenja...sreće i tuge...

Svemu tome, moja prijateljica i ja smo jedna drugoj dugo godina unazad verno posvedočile.
Upravo sa njom sam do tančina secirala svaku pojedinačnu situaciju i baš ona me najbolje poznaje.
I posle više od 20 godina danas delimo mnogo zajedničkih uspomena. Među njima, nekih zaista divnih, nekoliko onih koje bismo radije zaboravile, više međusobnih neslaganja i po koji loš dan.
Ali i mnogo onih koji nas i danas usrećuju.
Sve to vreme, dok nam se dešavao život, umnogome različit za obe, srećna sam što smo pored svega bile tu jedna za drugu.
Raduje me što i danas mogu da nas vidim isto: topao letnji dan, školski raspust, dve šolje sa kafom... i dve sasvim bezbrižne srednjškolke zadubljene u neke svoje razgovore...

 2. Interesovanja i vrednosti su ono što stvano zanima prijateljstvo, a ne godine

Do skoro nisam bila ubeđena da je moguće sresti prave prijatelje među ljudima koji mi nisu bliski godinama.
Ipak, kako sam se uverila, možda je teže, ali nije neostvarivo.
Jer danas podjednako smislene i zabavne razgovore vodim i sa svojom mlađom prijateljicom koja je tek u ranim dvadesetim. Zapravo njen opušten pogled na svet i neopterećenost života u tridesetima uvek me relaksira i motiviše naročito tokom loših dana, da mislim isključivo pozitivno.
Isto tako, razumećete me, ako imate prijateljicu koja je starija od vas, zašto njena perspektiva može da bude izuzetno dragocena.
Na brojne situacije, zbog kojih bih ja inače odavno ’’podigla prašinu’’ ona gleda apsolutno ’’hladne glave’’, zbog čega me usmeri da o svemu još jednom promislim. Ali ovoga puta ne tako brzopleto, sa više razuma, a manje ishitrenih osećanja. I zaista, iz toga uvek proizađe samo najbolje.
I sa svakom od njih, čini mi se mogu u nedogled da raspravljam o romanima, novim TV serijama, filmovima, isto kao i o uobičajenoj svakodnevici.
Ponekad naučim nešto novo, ponekad se podstaknem da konačno započnem dugo planirano ili se jednostvno, oraspoložim.

 3. Ne možemo od svih podjednako očekivati sve

Da sam to ranije shvatila, sigurno bih sebi uštedela nekoliko razočarenja...
Sa nekim prijateljicama uživaćemo u dugim razgovorima, neke će nas motivisati i bodriti da uložimo nadljudske napore kako bismo konačno dobile zasluženu radnu poziciju, neke će nam hrabro otvoriti oči otvoreno priznajući da naša veza nije dobra za nas, sa nekima ćemo deliti apsolutno urnebesne avanture i priče iz nezaboravnih večernjih izlazaka...Moguće je da ćemo kod svake od njih pronaći nešto što nam se možda i ne dopada toliko, ali nemamo li svi po neku manu?

I možda su sve one međusobno potpuno različite, ali baš to je i najvažnije.
Jer jedino tako, stvari možemo sagledati iz različitih perspektiva, pronaći razumevanje i podršku u različitim situacijama.
I na kraju, možemo se zajedno smejati iz toliko različitih razloga...

Čuvate li i vi posebno mesto za ženska prijateljstva u vašem životu?

          photo by Dani Vivanco via unsplash.com