Svaku Novu godinu (kao i većina nas) dočekujem sa potpuno novom listom odluka koje sam zacrtala da ću tokom narednih 12 meseci ispuniti. ’’Ali sada stvarno hoću’’, kažem sebi svaki put...pa i ovaj. Ipak, kada prođe euforija oko brojnih zimskih prilika za slavlje, januar i feburar se nekako razvuku, a kako se zajedno sa njima produže i tmurni dani, tako i moj entuzijazam naglo opadne.
Ove godine, čini mi se nisam se ni okrenula - mart je već prošao, a pomisao na sve one stvari kojima sam odlučila da se ’pozabavim’ kao da me je trgla iz zimskog sna i priznajem da me je pomalo uhvatila panika. Možda, što smo stariji, svesniji smo koliko vreme brzo odmiče. Isto ono vreme koje nam je u najranijoj mladosti obećavalo ispunjene svih snova, kasnije postaje iritirajući podsetnik na sve stvari koje nikada nismo ostvarili...
Naći bolji posao, isplatiti kredit, otputovati u Indiju bar jednom, ponovo zakopčati farmerice iz srednje škole, otkriti magiju uspešnih domaćica, pomiriti se sa starim greškama...itd...
A onda, prvi uporniji sunčani dani tek pristiglog proleća, gotovo kao uteha, ubede me da priroda zapravo ima tu sjajnu naviku, da nekako sve stvari postavi na svoje mesto. I, da spiskovi koje sam prethodno ispisala nisu toliko važni, da jurcajući da preškrabam sve tačke ne vidim ono što mi je ispred nosa.
Ovog proleća uživam u trenucima koji možda nisu među najuzbudljivijim, ali, ma koliko se činili običnim na prvi pogled, naizgled male stvari i sitna zadovoljstva, upravo su esencija svakodnevne sreće i ispunjenosti.

Jutarnja kafa na terasi za početak dana. Bez opterećenja i u apsolutnom miru, uz uživanje u mirisu tek procvetalog drveća, narcisa i zumbula. Novi početak i mogućnost promene, ko zna gde vode...

Istraživanje grada biciklom. Čim naslutim toplije dane, pripremam svoj bicikl i nakon zime raduje me što ga vraćam konačno u upotrebu. Rekreacija i način da sve što moram da obavim, uradim to prilično brzo. Bonus-mogućnost da ostanem sama sa sobom. Nekad mi se čini da se mogu voziti satima, dok slušam muziku i razmišljam o novim idejama.

Sređivanje bašte ili dvorišta i istraživanje o biljkama - za šta nisam stručnjak, te mi je internet najbolji saveznik u tome. Moj ovogodišnji san je minijaturna staklena bašta, (za koji se nadam da će se i ostvariti već ovog leta). Osim što bi bila sjajan ukras, savršeno je mesto za letnju popodnevnu kafu.

Baletanke, baletanke, baletanke...čine savršen par uz jednostavan trenč mantil, za lagano krstarenje po gradu. Nisam mogla da ih dočekam nakon teških kaputa i zimskih čizama. Pozajmljeni su klasici Hepbern elegancije i prepoznatljiv detalj dobrog ukusa, stila i udobnosti.

Večernje šetnje, posle dugo vremena bez kape i rukavica. Uz malo laganog vetra koji je topliji i prijatan. U društvu u kom se prave najvažniji planovi.

I možda neće uvek biti kako sam napisala u novogodišnjoj listi, i možda će me to naljutiti ili zabrinuti, ali na kraju će se sve završiti baš kako treba...

Happy Spring!

I ne zaboravite da napišete, koje su to vaše male radosti u kojima uživate ovog proleća?

          photos by Angelina Litvin, Gabriel Garcia Marengo, Arno Smit via unsplash.com