Danima mi ne daju mira reči Duška Radovića na koje sam sasvim slučajno naišla čitajući pre neki dan uz kafu. Moguće je i to da su one zapravo pronašle mene, jer tog popodneva zazvučale su mi kao nekakva baš meni neophodna istina. ’’Pre nego što krenete da tražite sreću – proverite jeste li već srećni.Sreća je mala, obična i neupadljiva…

Nekim danima, a naročito tokom popodneva uhvati me nekakva gotovo neizdrživa želja za nečim slatkim. I ma koliko pokušavala da prekinem ovu naviku, ponekad sebi ne mogu da pomognem... Je li i vama poznat trenutak kada kao vođeni nevidljivom silom pred kojom se vaša volja brzo izgubi, otvarate najviši ormar u kuhinji i pružate ruku do najudaljenijeg ugla pregrade, samo…

Dok sam sinoć po fiokama tražila nešto sasvim drugo, kako to obično biva pronašla sam sve ono što mi tog trenutka uopšte nije trebalo i što sam silom prilika odavno proglasila izgubljenim.Tako i kutiju sa fotografijama koje već godinama posle svakog spremanja obećavam sebi da ću složiti u album. I kako se nešto kasnije ispostavilo, koje su bile glavni krivac…