Nekoliko večeri za redom u potrazi sam za odgovarajućim filmom - onim koji bi se uklopio u taj dan, njegov ritam, raspoloženje i atmosferu. Isto je i sa knjigama. Razumećete to ako kao i ja pored kreveta uredno čuvate nekoliko njih koje naizmenično čitate, birajući onu koja će vam tog dana dati neophodno objašnjenje, dodatnu motivaciju...
Ovoga puta, nakon previše potrošenog vremena u neodlučnom pretraživanju i par pročitanih preporuka, animirani dugometražni film ‘’Moj život kao Tikvica’’ neplanirano se našao na vrhu moje filmske liste. A kako se na kraju ispostavilo, ne samo što je film bio sjajan izbor, već je ova inspirativna priča o dečaku velike snage, daleko nadmašila moja očekivanja.
Ovo je priča koja nam je svima potrebna, a naročito onih dana kada nam je neophodno malo ohrabrenja.

Devetogodišnji Ikar je nakon smrti majke odveden u sirotište, gde pokušava da pronađe sopstveno mesto među vršnjacima koji takođe preživljavaju tragične sudbine svojih porodica, boreći se sa posledicama i osećanjem neželjenosti.
Sa tek nekoliko uspomena na majku - limenku piva i neobičan nadimak Tikvica i sećanje na oca kojeg poznaje samo iz priča, usamljeni dečak u novom domu nailazi na nove teškoće i povlači se u sebe. Ubrzo postaje žrtva devetogodišnjeg Simona koji se noseći se sa svojom traumom, brani nasiljem. Ipak, vremenom se mala družina zbližava, pa čak i Simon otkriva svoju privrženost i osećajnost, a kada u sirotište pristigne blaga i pravdoljubiva devojčica Kamij, Tikvica stiče i najboljeg prijatelja. Na potpuno neočekivanom mestu, uz saosećanje i prijateljstvo, ovaj devetogodišnjak pronalazi bliskost i ljubav, a potom i porodicu.

Specifično za ovaj film je u tome što otkriva teme koje nisu karakteristične za animirane filmove, poput smrti, nasilja, alkoholizma, predstavljajući ih kroz dečju pespektivu. Figure urađene za likove iz filma su neobične, nesrazmernog tela, pa ipak, na svojstven način su simpatične. Njihove posebno velike, izražajne oči ubedljivo prikazuju svaku i najmanje primetnu emociju filmskih junaka.

‘’Moj život kao Tivica’’ je film švajcarskog režisera Kloda Barasa. Bio je nominovan za najprestižnije filmske nagrade, poput Oskara i Zlatnog globusa, Švajcarsku filmsku nagradu osvojio je u čak tri kategorije, potom nagradu za najpopularniji film na festivalu u Melburnu 2016. godine, a trenutno je u izboru za Young Audience Awards koji se održava u maju.

Iako se film na prvi pogled može učiniti mračnim, zapravo, suštinu Tikvicinog ‘’putovanja’’ nikako ne čine nesrećne okolnosti, već saosećanje, mogući oporavak i novi početak, što ovom filmu daje univerzalnu, optimističnu poruku.

Da li ste već imali priliku da pogledate ‘’Tikvicu’’?
Ne zaboravite da podelite svoje utiske u komentarima.

          photo via Five Stars Film Distribution