Mesecima sam iščekivala da se novi roman Elizabet Gilbert pojavi kod nas, čak i mnogo pre nego što sam uopšte saznala više o samoj radnji. I kada sam konačno u knjižari uspela da pročitam opis na koricama - samo sam je vratila na policu. Prava je sreća što mi ipak ovaj naslov nije dao mira, jer sada, nakon što sam je pročitala, shvatam kako joj naslovnica nikako nije učinila uslugu jer je ovaj roman zapravo mnogo više od onoga što je o njemu izdvojeno na poleđini. Bila bi prava šteta da sam ga propustila.

Znam da su utisci, bar prema internetu, prilično podeljani. Ipak, meni se ova priča dopala i već nakon nekoliko stranica bila sam potpuno uvučena u njen svet, čak i uprkos tome što je slična tema već toliko puta ispričana. Ne dajte da vas to zavara jer njen poslednji deo knjigu izdvaja iz te gomile.

Na ponekim stranicama učinila mi se i kao dobra priča za film. Fascinira me Njujork četrdesetih godina prošlog veka, bilo bi interesantno videti ga na velikom platnu.
Ako mene pitate, bolji period i mesto radnje autorka nije mogla da izabere. Obožavam priče smeštene u četrdesetim, pedesetim i šezdesetim godinama, a kada su smeštene u gradovima poput Njujorka, velika je mogućnost i da će me potpuno oduševiti.

Čini mi se kako sam ’’Grad devojaka’’ pročitala u samo par popodneva. Dinamična i zabavna, prva polovina knjige u kojoj junakinja priča o događajima iz svoje mladosti gotovo je proletela. I mada je poslednji deo mogao biti nešto kraći ili bar manje razvučen, njeni osvrti na sopstvenu prošlost u zrelom dobu verovatno su i najvažniji deo ove priče.

Osamdesetdevetogodišnja Vivijan Moris piše ćerki nekadašnjeg prijatelja pokušavajući da joj objasni odnos koji je imala sa njenim ocem. Opisujući okolnosti pod kojima su se upoznali i kasnije ponovo sreli i zbližili, otkriva lične detalje i priseća se događaja iz svoje mladosti. Priča o svom životu privilegovane devojke u imućnoj porodici sa američkog Juga i vremena provedenog na koledžu Vasar uprkos očiglednom nedostatku interesovanja za akademski život, što je na kraju i dovelo do toga da bude izbačena iz škole. Nakon povratka u porodičnu kući i nedelja provedenih u dokolici, roditelji je šalju na izvesno vreme kod tetke u Njujork.

Rođaka Peg, upravnica je malog, ne posebno uspešnog niti umetnički naročito važnog teatra ’’Lili’’ u kom će Vivi otkriti sasvim drugačiji život - život za kojim je oduvek čeznula. Školovanje je možda nikada nije zanimalo, ali je zahvaljujući svojoj ekscentričnoj baki koja ju je davno podučavala, Vivijan bila izuzetna krojačica, što će joj u novoj sredini biti od koristi.
Daleko od kuće, u nepoznatom gradu, devetnaestogodišnja Vivijan uživa u tek osvojenoj slobodi. Zanesena glamuroznom metropolom i okružena harizmatičnim umetnicima i živopisnim likovima kakve nikada do sada nije imala priliku da sretne, želi što pre da vidi sve i iskusi odmah.
Za kratko vreme, nekoliko mladalačkih grešaka i lakomislenih odluka, brzopleto upuštanje u ljubavne odnose i nepromišljeni izbori imaće po nju ozbiljne posledice. U isto vreme, vest o ratu u Evropi odjeknuće čitavom zemljom i životi Amerikanaca biće zauvek izmenjeni.
Nastavljaući dalje o svojim zrelim godinama, Vivijan se često priseća teatra ’’Lili’’ i iskustava koja su je oblikovala za budućnost.

***

Dopada mi se mlada junakinja Elizabet Gilbert upravo zbog svoje nesavršenosti i grešaka koje su je učinile stvarnom, baš kao i zbog njene mladalačke želje za životom i nestrpljivosti. Ubeđena sam da se među njima svako od nas može pronaći. Ali, još i više, dopala mi se starija Vivijan i, dodajući mu godine i iskustvo, njen zreli pogled na proživljeno uz sve ono što je iz tih događaja naučila. Dopada mi se i što je odlučna da živi po svome, slobodna i nezavisna, ma koliko nesvakidašnji njen život bio i teško zamisliv većini žena tog vremena.
Interesantno je čitati kako se autorka kroz priču o neobičnoj sudbini svoje junakinje dotiče feminizma, seksualnosti i ženske solidarnosti što romanu sigurno daje nekoliko dodatnih slojeva. Verovatno na drugačiji način, u skladu sa vremenom i promenama koje su usledile decenijama kasnije, ali brojne teme iz prošlosti koje autorka pominje i danas su važne, što događaje iz knjige čini i danas aktuelnim.

Roman se možda ne odlikuje posebnim stilom, ali je jedostavan za čitanje, topao je i zabavan. ''Grad devojaka'' je priča o ženskom sazrevanju, o greškama i načinima na koje se sa njima u životu nosimo, o mogućnosti da oprostimo sebi...

Za ovaj kišni jun, deluje mi kao dobar izbor naročito ako želite da u svoja popodneva unesete malo glamuroznog, teatarskog života Njujorka. Ipak, nemoguće je da vas priča Vivijan Moris ne navede da se i sami nad pojedinim životnim činjenicama još jednom ne zamislite.

Kako se vama dopao ''Grad devojaka'', da li vas je iznenadio u odnosu na prvenca autorke ''Jedi, moli, voli''?

''... dok smo mlade, možemo podleći zabludi da vreme leči sve rane i da sve s vremenom samo otpada. No kako sazrevamo, shvatamo ovu žalosnu istinu: neke stvari se nikada ne mogu popraviti. Neke greške se nikada ne mogu ispraviti - bar ne protokom vremena i ne pomoću naših najžarkijih želja. Iz iskustva znam da je to najteža pouka.

Posle izvesnog broja godina svi mi idemo po svetu u telima satkanim od tajni, sramote, tuge i starih, neisceljenih rana. Srca nam postanu bolna i izvitoperena od sveg tog bola - a ipak, nekako, mi i dalje idemo.'' (Gilbert, str. 353)

Info o knjizi: Grad devojaka/Elizabet Gilbert; Laguna, 2020; 487 str.

Photos by So Many Wishes...