Ne sumnjam da sam verovatno 654327 osoba koju čujete da pominje Mari Kondo u poslednje vreme.
Ova simpatična Japanka čini mi se da je u poslednjih mesec dana zaposela internet više i od poslednje najveće senzacije pop kulture i to zahvaljujući svojoj stručnosti u ni manje - ni više nego raspremanju, razvrstavanju i odlaganju stvari.

Netflixov šou ’’Tidying Up With Marie Kondo’’ započeo je u januaru i do sada je već interkontinentalno popularan. (Odličan tajming, zar ne? Bacite pogled još jednom na većinu novogodišnjih rezolucija, nije li nešto iz njene ekspertize u gotovo svakoj od tih lista?) Njeni klijenti na časove raspremanja čekaju i po tri meseca. Fama oko njenih knjiga u kojima objašnjava svoj KonMari metod, ne samo da ne jenjava, već je sve više onih koji u potrazi za pojednostavljenom svakodnevicom, nade polažu baš u njene ruke.

Ne znam za vas, ali ja se uvek bolje osećam kada su stvari oko mene složene, spremljene i organizovane. Čini mi se da mogu jasnije da mislim i da sam produktivnija kada je sve na svom mestu, plus - ne ostaje mi izgovora da malo odugovlačim kada bih trebala da se bacim na posao. Zaista, spremljena kuća je prizor koji me uvek obraduje. O, jasno mi je kako to zvuči, ali eto, rekla sam...:) Zato je sasvim razumljivo zbog čega me je fenomen Mari Kondo uopšte zainteresovao. 

KONMARI METODA (ILI KAKO DA SE ZAUVEK OBRAČUNATE SA HRPAMA NEPOTREBNIH STVARI)

Iako se nekoliko njenih saveta može učiniti malo ''apstraktnijim'', većina je ipak sasvim logična.

Na samom početku, Mari Kondo nas upućuje da pre nego započnemo proces raspremanja zamislimo naš idealan način života. Trebali bismo da zaboravimo ko smo bili i fokusiramo se na ono što smo sad, a sve kako bi nam kasnije olakšalo da se obračunamo sa viškom stvari u našem domu.

Ona predlaže da spremanje organizujemo po kategorijama, a ne po prostorijama i to po tačno određenom redosledu: odeća, knjige, papiri i ostalo (poput stvari u kuhinji, kupatilu, garaži...) ostavljajući za sam kraj sentimentalne sitnice.

Za Mari Kondo veoma je važno da se u proces raščišćavanja uključe i deca kako bi, po njenom ubeđenju, ovaj čin postao način porodičnog zbližavanja.
Neobičnost na kojoj insistira je da svaku stvar uzmemo u ruke i osetimo da li u nama ’’budi iskru radosti’’ (’’Does it spark joy?’’). Samo takve stvari nam je dozvoljeno da zadržimo, dok ostalim pojedinačno treba da se zahvalimo i rešimo ih se.

PRAKTIČNIJE, TO ZNAČI DA...

Prebrajate li u glavi sve što posedujete i pitate se koliki deo života će vam oduzeti takvo veliko spremanje? Mari Kondo ima i na to odgovor: raspremanje je proces i kada ga jednom uradite kako treba više nikada nećete morati ponovo. I uveravajući nas u to, nudi nekoliko konkretnih saveta, svakako manje nesvakidašnjih od davanja usmene zahvalnosti svakom paru iznošenih farmerica:

- spremati i organizovati po vrsti stvari, ne po prostorijama
- pratiti određeni redosled kategorija stvari
- svaku kategoriju stvari razvrstavati odjednom, nikako malo po malo
- ono što se ne koristi više od godinu dana, treba baciti, pokloniti ili donirati
- svu odeću koju je moguće saviti tako i treba odložiti, ne kačiti na vešalice. Umesto ređanja delova odeće jedan na drugi, stavljati svaku stvar jednu pored druge, za bolju preglednost po fiokama
(Na internetu možete da pronađete i njenu tehniku savijanja i iako vam se učini da oduzima previše vremena, kada ujutru u žurbi birate šta da obučete za posao, shvatićete da zapravo štedi vreme. Provereno.)
- stvari na vešalicama treba poređati tako da sa leve strane stoje one duže, a sa desne kraće
- u fiokama, tamnije stvari odlagati nazad, a svetlije napred
- u kuhinji, raščistiti radnu površinu i deo oko sudopere (naročito od kuhinjskih aparata koji se gotovo nikada ne koriste) da bi se olakšalo čišćenje.
Kada je papir u pitanju, tu je naročito radikalna. To me je podsetilo na ’’onu’’ kutiju u kuhinji ili hodniku koju svi imamo, a u koju odlažemo sve sitnice sa kojima u žurbi ne znamo gde ćemo: sitan novac, vizit karte, delove dečijih igrački, punjače, spiskove, priznanice, otvorene kutije žvaka...
Naravno, njen je savet da je se rešimo - odmah.
I na kraju, najteži deo jesu sentimentalne stvari. Ukoliko ipak nismo spremni da ih bacimo, Mari Kondo predlaže da ih bar ostavimo sve u jednu kutiju, a potom je odložimo.

I NA KRAJU, PORUČUJE NAM I NEŠTO VAŽNIJE

Pitate se, zbog čega nešto očigledno zdravorazumsko može da bude tako revolucionarno? Postoji li verovatnoća da osim pukog marketinga ima tu još nešto?
Može biti da je sva istina u obećanju koje nam daje, da ako sledimo njene savete ne samo da ćemo se uspešno rešiti nepotrebnih stvari i višegodišnjeg kućnog nereda, već da ćemo time možda podstaći i promene na nekom drugom planu.
(Ipak nisam sasvim ubeđena da je za to neophodno ispipavanje ''iskre radosti'' na svakoj kutlači ili kuhinjskoj krpi.)

Ali možemo na to gledati i ovako: ako nas Mari Kondo uči da je ključna reč 2019. ’’manje’’ u svetu izgubljenom u konzumerizmu kom se očigledno ne vide granice, onda je svaka naša i najmanja odluka o raspremanju, ograničenom kupovanju, recikliranju, poklanjanju ... veliki korak za jednostavniji život, manje vrednovan onim što posedujemo.

A preslikano sa stvari, na ono što mislimo, govorimo i osećamo, nije li baš jedno takvo raspremanje ono što nam je svima potrebno?
Ne dobija li tek tu zaista ona iskra koju smo malo pre pomijali svoj najveći značaj?

Ako ste i sami ovim podstaknuti da odmah zasučete rukave, u nastavku je lista koja će vam olakšati da se rešite svega nepotrebnog. Uzmite olovku u ruke i slobodno precrtavajte.

Imate li i vi nekakve organizacione rituale i navike u svom domu? Čini li uvođenje reda među stvari da se i sami osećate bolje, smirenije? Ili mislite da jedno sa drugim nema nikakve veze?

photo by Onur Bahcivancilar (1), Dan Gold (2) via unsplash.com