Ako ste poput mene, sigurna sam da ne možete odoleti nepogrešivoj magiji one vrste filmova koja vas u trenutku prenese u neki sasvim drugi svet.
Možda ste o jednom sličnom maštali, smejali se njegovoj neizmernoj duhovitosti, možda ste sasvim neočekivano u njemu pronašli odgovore na pitanja koja, ma koliko dugo da su se vrzmala po vašoj glavi, nikada ne biste nikome priznali...a možda ste samo relaksirano uživali u jedinstvenom filmskom putovanju poneseni zavodljivim kadrovima, zabavnim dijalozima i nesvakidašnjim, inspirativnim likovima...
Kako god, ovi kratki izleti u nešto drugačiju stvarnost u pojedinim trenucima su od neprocenjive vrednosti. Tako mi je prethodne nedelje bio potreban samo jedan tmuran dan da me ubaci u predjesenje raspoloženje pa sam, grozničavo se držeći za preostale spore dane leta i snove o uzbudljivim putovanjima i buđenjima u nepoznatim gradovima ostatak dana proglasila ’’rasterećenim od svakodnevice’’.
Malo fantazije koja mi je tog popodneva bila neophodana i koja je jedina mogla da izvuče stvar, kako sam posle kraćeg razmišljanja shvatila, lako sam pronašla u kratkom izletu u po svemu posebnu ’’vudialenovsku’’ filmsku atmosferu. Svoj izbor filmova za to popodne svela sam na njegova tri zanimljiva naslova, koja preporučujem ukoliko (poput mene) želite da udahnete vazduh najlepših gradova Evrope ili zavirite u duhovite, fine analize života običnih ljudi, njihovih misli i odnosa. A posebno, ako ste se zaželeli inteligentnog humora i malo zabavne ironije.
Pariz.. Barselona...Rim...romansa...umetnost...Složićete se da nema bolje preporuke od ove...

PONOĆ U PARIZU (MIDNIGHT IN PARIS) 2011.

Kako bih drugačije započela ovu listu nego jednim od mojih omiljenih filmova...
Ovo je posebno šarmantna priča, gotovo bajka, upravo zahvaljujući magičnom Parizu koji ima jednu od važnijih uloga u njoj. Ali, zahvaljujući i čitavom nizu najvećih umetnika ikada koji ovim filmom sasvim ležerno paradiraju, još uvek ne sluteći budući, enorman uticaj sopstvene genijalnosti i talenta. F. S. Ficdžerald, Zelda Ficdžerald, Ernest Hemingvej, Pablo Pikaso, Gertruda Stajn, Salvador Dali... kao i druga, ništa manje velika imena.
Gil Pender, uspešan holivudski scenarista tokom neplaniranog boravka u Parizu sa verenicom Inez i njenim roditeljima pokušava da ostvari najveći san i konačno završi svoj prvi roman. Očaran gradom ljubavi i svetlosti, u potrazi za inspiracijom ne želi da se prepusti uobičajenim turističkim obilascima, te se odlučuje da sam pođe u večernju šetnju, ali ubrzo shvata da se izgubio. Tačno u ponoć, od ’’slučajnih prolaznika’’ Gil dobija poziv da im se pridruži na zabavi koja je u toku, gde se misteriozno nađe u dvadesetim godinama prošlog veka, za njega zlatnom dobu, okružen najvećim piscima i slikarima koji su u to vreme stvarali. I tada počinje izuzetna filmska fantazija koja ovaj film čini zaista posebnim i kome mašte zasigurno ne nedostaje. Ako mene pitate, u ovoj nestvarnoj priči, istovremeno romantičnoj i otrežnjujućoj, uz ne manje važno - mogućnost da i sami naučimo ponešto o umetnosti, pravo zadovoljstvo čine humor i dijalozi specifični za Vudija Alena.
Film Ponoć u Parizu imao je 2012. godine četiri nominacije za Oskara, među njima dve Alenu - za režiju i (dobijeni Oskar) za najbolji originalni scenario.

LJUBAV U BARSELONI 2008. (VICKY CRISTINA BARCELONA)

Predeli Španije, izuzetna muzika i specifičan akcenat ovaj film učinili su apsolutno neodoljivim i dali mu autentičnost. Velik doprinos tome ima i sjajan glumački dvojac Havijer Bardem i Penelope Kruz (u sporednoj ulozi, za koju je dobila i Oskara) koji istovremeno komično i dramatično otkrivaju mračne strane vatrenog temperamenta i opterećenog odnosa svojih likova. Ovaj film vas može podstaći, baš kao što je i glavne junakinje, da još jednom dobro promislite o sebi i svom srcu.
Dve Amerikanke, prijateljice Viki i Kristina tokom letnjeg odmora u Barseloni na izložbi slika sreću zanimljivog umetnika Huana Antonia, koji ih već tokom narednog susreta poziva da zajedno provedu vikend u obilasku Ovieda. Direktno iznevši ne baš suptilan predlog, Kristinu slikar odmah zaintrigira, dok Viki nije ni malo oduševljena otvorenošću slobodoumog Španca. Ipak, obe su, na svoj način, privučene harizmom Huan Antonia i nakon saznanja o njegovom neuspelom braku sa Marijom Elenom, takođe umetnicom, sklonom promenama raspoloženja i emocionalno nestabilnom.
Okolnosti koje su usledile, promene u njihovim odnosima, neočekivani susreti i iznenadne emocije, nateraće ih da preispitaju sve što su mislili da zasigurno znaju o ljubavi, braku i ljudskim odnosima. Čak i kada se njihovi životi vrate u poznatu, naizgled uobičajenu rutinu, iskustvo u Barseloni će Viki i Kristinu zauvek promeniti.

RIMU S LJUBAVLJU (TO ROME WITH LOVE) 2012.

’’...in the city, all is the story...’’
Aludirajući na Rim, na jednom od njegovih trgova ovim rečima počinje film, ili, komično putovanje kroz Večni grad, impozantne građevine, uske ulice, fontane...uz neizbežno zujanje Vespi naokolo i žagor užurbanih Rimljana, zauvek privilegovanih životom na ovakvom mestu.
Četiri nepovezane priče, različitih junaka, ali slične po tome što se bave običnim ljudima, njihovim sasvim običnim životima i očekujuće za jedan ovakav film, karakteristikama ljudske prirode koje često želimo da ostanu skrivene ili ih čak ni sami sebi ne priznajemo.
Jasno je da, ponekad toliko toga priželjkujemo, da nas nikada ne sustigne radost zbog onog što već imamo...
Još jedan duhovit i vedar film. Iako ne maštovit jednako kao prvi sa ove liste, za mene na svoj način poseban zbog čudesnog Rima i kadrova zbog kojih se uvek rastužim što istog trenutka ne mogu da se nađem tamo.

Ukoliko ovog vikenda bar na trenutak želite da poverujete u nestvarno i sve začinite sa malo magije, vodite se ovom listom.
I ne zaboravite da podelite vaše filmske predloge za kratak beg u iluziju, ko zna, možda inspirišu planove za jesenja putovanja po starom kontinentu...

          photo by So many wishes...