Ako smem da vam kažem jednu stvar... reći ću vam da vreme leti.
Nikoga i ništa ne čeka i ne vraća sa. I ako mislite da imate dovoljno vremena – užasno se varate.
Znate onaj osećaj kada se dobro zabavljate ili ste na odmoru, pa vam se dani čine previše kratki i vreme prebrzo prolazi?
Sa godinama...verujte...vreme to čini još brže...

Verovatno ste i sami toga svesni, možda poput mene sebe često podsećate na to?
Ili vam se čini da sam suviše pesimistično započela ovaj post i nije vam baš potreban još neko da vas dodatno opterećuje?

Možda sam samo pod utiskom kraja godine pa nesvesno tragam za njenim plusevima i minusima. Kao što to ljudi čine u decembru sa godišnjim finansijskim izveštajem ili zaključkom o poslovnoj efikasnosti...ja pokušavam da pronađem i dobro zapamtim sve ono što mi se čini nepotrebno, nefunkcionalno, što me opterećuje, što želim da promenim.
I konačno, da se toga čvrsto držim, kao jedine, stvarno važne novogodišnje odluke.
Bilo mi je potrebno vremena da pojedine od tih stvari naučim – poneke lakše, većinu teže. Da se od nekih navika odučim, odluka odgovorim, pa da konačno proberem samo one koje su zaista važne.
Nije to nikakav lak posao, ali na kraju, isplati se.

Živimo u svetu u kom nam se sa svih strana govori kakvi treba da budemo, kako treba da izgledamo, šta da govorimo, sa kim da se družimo, razgovaramo, kuda da putujemo... šta da mislimo...
Većinu vremena provodimo pod pritiskom da ta iščekivanja ispunimo. Stalno jurimo za nečim još, za nečim što tek treba da dođe, za nečim što će nam konačno ostvariti sve što priželjkujemo... samo još ’to’ i eto je sreća, nadohvat ruke.
Vikend, odmor, sniženje, leto, sledeći mesec, dva kilograma manje, naredna plata, novi stan, nove cipele, druga kola...I nismo mirni dok tako ne bude.

A zapravo, nije li dovoljno, samo ono što jesmo? Sada i ovde.
Jednostavno, samo to. Jer, tu smo samo jednom, pa zašto bismo onda svoje vreme uzalud trošili.

Biće lošijih i boljih dana, znam, to je neminovno, ali neke stvari sam odlučila da dobro zapamtim:

-Uspomene i mala zadovoljstva vrede više

Poznati su vam oni dani, baš kao i meni, kada jurite da obavite sve stvari sa liste duge pet stranica, opsesivno se bavite spremanjem kuće, iscrpljujete se groznom dijetom ili nikad savršeno isfeniranom kosom...
A napolju vas čeka savršen dan, retko toliko sunčan tokom zime i duboko u sebi znate da ga ne biste trebali propustiti. Kad malo bolje razmislite, tamo negde je neko koga bi radovalo da ga provede sa vama ... muž, supruga, roditelji, bake, deke, prijatelji, deca...
Na kraju, to jedino stvarno možemo da ponesemo sa sobom...

-Naši planovi nisu uvek i najbolji planovi, a svakako nisu jedini planovi

Bila sam dugo i sam uverena u najrasprostranjeniju laž, da se do tridesete moraju obaviti svi ’najvažniji’ zadaci u životu: posao, brak, deca, kuća, stan, auto...da je to vreme kada se od vas očekuje da ste se u svakom smislu pronašli i da su novi počeci prazno zaluđivanje, neostvarivi su, nemogući.
Tako sam i sama na početku dvadesetih užurbano pravila planove, nestrpljivo očekajući njihov savršeni tajmining, izluđujući sebe ako nije bilo kako sam očekivala. Dok se život dešavao negde izvan toga.
A kad sam toga postala svesna, priznajem, bio je priličan broj potresa.
A zapravo, ispostavilo se boljim. Jer život zaista ima tu naviku, da nekako sve stvari postavi na svoje mesto. Na kraju...

-’Svoje’ vreme za ’svoje’ ljude

Loša iskustva ne moraju uvek biti samo to, naročito ako iz njih nešto naučimo. Kada prestanu da bole, neka od njih pamte se kao dobra loša iskustva.
Posebno sam zahvalna onim koja su mi otkrila lažna prijateljstva, njihove površne, razočaravajuće veze koje postoje samo dok je sve dobro... Što pre ih i sami otkrijete, pre ćete imati više vremena za prave ljude u vašem životu, one koji vas podržavaju, čija vas prijateljstva oplemenjuju, zbog kojih se osećate radosno, zadovoljno, samopozdano i sami ste zbog njih bolja osoba. Vreme je toliko dragoceno da ga traćimo na površne, besmislene veze.
Znam da ih nikada nije prijatno preseći, ali je oslobađajuće. Kao kada se rešite tereta koji sa sobom predugo nosite, a da njegove prave težine do skoro niste bili ni svesni, sve dok nije nestao.

-Nije važno šta misle drugi...

Jer, uvek će postojati oni koji će misliti ’nešto’ :). Između svega toga, misliće ili govoriti i nešto loše o vama, osuđivaće vaše izbore i čuditi se vašim odlukama. Bez obzira na to šta vi radite.
Ali tuđe misli naprosto nisu vaša stvar.
Vi radite svoje.
I naposletku, slobodni ste, s r e ć n i  s t e...

Da li ste i sami doneli važe novogodišnje odluke? Radovalo bi me da ih pročitam u komentarima, zasigurno će nekoga inspirisati...

          Photo by Joanna Malinowska via freestocks.org