Znate one ljude koji sve rade u poslednjem trenutku, često danima pre roka u svojim glavama planiraju kako će obaviti zadatak, ali zapravo nikako da ozbiljno prionu na posao. Do momenta u kom neki imaginarni preteći alarm ne odzvoni 5 do 12...kada nastaju (o, gle čuda!) haos i panika...

Been there, done that.
Ako bih bila potpuno iskrena, kada bi se negde dodeljivala titula za veštinu odgađanja, ja bih bila kraljica. Prva u odugovlačenju.
Ipak, sve to što ja uporno ne obavljam, a trebala bih, smešteno je negde u mojoj glavi i neprestano me podsmešljivo podseća da koliko god puta odlagala, kad-tad će doći na red.
Iako ne odlažem uvek samo dosadne, mučne obaveze, već i one koje mi pričinjavaju izvesno zadovoljstvo, nekim danima se moja motivacija sakrije na najudaljenije mesto.
Sve drugo postaje apsolutno neodoljivo: nova epizoda tek izašle serije, časopis na stolu u dnevnoj sobi, knjiga koju sam upravo započela, a često i recept za novi kolač (tu nikad ne odugovlačim :-)).
Međutim, odgađanje kada je posao u pitanju nije jedna od stvari koje biste smestili među veštine u svoj CV (iako je neporecivo, jedna zaista posebna veština) i često nas sprečava da postignemo svoje ciljeve i bolje rezultate. Zato sam znajući svoju slabost odlučila da konačno završim sa lošom navikom i došla do nekih važnih zaključaka o tome kako je moguće malo ’pogurati’ sopstvenu motivaciju.

’’It always seems impossible until it’s done.’’
                                                                                                                 Nelson Mandela

Zaboravite na strah 
Čini mi se da ponekad iza prolongiranja zapravo stoji strah od neuspeha: plašimo se da nismo dorasli zadatku, da nećemo umeti da ga obavimo na pravi način, da nećemo zadovoljiti očekivanja, a ponekad sami sebe ubedimo i pre nego što prionemo na posao da je malo verovatno da će se videti rezultati naših napora i uloženog truda, te zbog toga jednostavno odustanemo.Vežbanje sopstvenog samopouzdanja verujem da je od ključnog značaja - ono nam daje veru da smo dovoljno sposobni/voljni/odlučni da postignemo cilj, a postiže se permanentnim učenjem novih veština, nadogradnjom sopstvenog znanja iskustvom mentora, čitanjem i istraživanjem. Upravo su to nepobedivi argumenti u borbi sa upornim strahom od sumnje u sebe i sopstvene potencijale.

Potom, teži deo: pripremite se da morate da radite!
Napišite prvo male ciljeve ili ’to do’ liste i podelite ih na više dana. I čvrsto se držite rasporeda. Poznajući sebe, odredite vreme kada ste najproduktivniji i prionite na posao.
Ni onaj najželjeniji posao o kom dugo sanjamo zapravo se neće završiti sam od sebe, niti će uvek biti bez prepreka, ali će nam biti svakao lakše da ih prebrodimo znajući da to što radimo zapravo volimo. Perfekcionistima: savršenstvo nije moguće, zato se nemojte više iscrpljivati.
Kada naiđete na teškoće, podsetite se zašto uopšte ovo radite i svih onih sjajnih razloga koji su vas podstakli na taj odabir. Prisetite se glavnog cilja koji naposletku želite da osvojite.
I ono na šta sebe stalno podsećam, mala prepreka na tom putu nije sudbinski znak da je vreme za pauzu, te da nikako nije trenutak da skrolujem po Pinterestu ili pretražujem You tube. Stisnem zube i nastavim.

Pronađite inspiraciju i stvorite svoju rutinu u obavljanju posla – uredite prostor u kom radite tako da vam je boravak u njemu prijatan i okružite se stvarima koje vas podstiču na nove ideje i pospešuju vašu kreativnost. I, ukoliko ste u mogućnosti, interakciju sa kancelarijskom Debby Downer smanjite na najniži nivo.

Odredite nagradu
Šta će nas najpre naterati da napišemo dosadan izveštaj, uradimo analizu sadržaja, redovno odlazimo na naporne treninge ili konačno spremimo ormar koji naši ukućani poznaju još i kao mesto koje niko ne sme da otvori?
Rezultati? Moguće. Ali ako mene pitate...
Ponekad se do vidnih rezultata dolazi tek nakon mnogo vremena, zato je mnogo bolji način da održavate svoju motivaciju povremenim malim nagradama nakon završenog posla - kafa sa prijateljima u slobodno vreme /omiljeni časopis/manikir/sandale...
Ali posle zaista naporne godine dugo očekivani odmor nakon svih ispunjenih zadataka ne samo što je najbolji podsticaj nego i savršena prilika da konačno slobodno odugovlačimo...

 

 

 

Imate li i vi obaveze koje vam se nikako ne daju da ih završite? Koji su vaši načini da pojačate sopstvenu motivaciju? Ne zaboravite da napišete u komentarima...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

          photo by Teresa Kluge via unsplash.com

Aleksandra Lukic Golijanin

Leave a comment

Make sure you enter all the required information, indicated by an asterisk (*). HTML code is not allowed.