Da li su i vama ponekad dani bez nekog naročitog razloga posebno teški...?
Jutarnja ustajanja isuviše zamorna, posao neinspirativan, svakodnevne obaveze naporne, a ljudi oko vas, odjednom vam se čine dalekim strancima...

Šta radite kada ste preumorni, opterećeni svakodnevicom, preranim buđenjem, radnim vremenom, poslovima u kući...?

Ako mene pitate, za takve ’nezgodne’ prilike imam svoj mali ritual, jer sam uverena kako malo prijatnog poslovanja u kuhinji, uz relaksirajuću muziku u pozadini, može jedan ne tako dobar dan da pretvori u ugodnu, solo zabavu kod kuće.
Ova moja mala tradicija ima veze sa mojim detinjstvom i onim što sam još davno naučila gledajući svoju baku. Jer takvim danima, pokušavajući da izazovem neke bolje misli obično posegnem za njenim receptom i veštinom kojom sam kao mala bila oduševljena i pripremim svežu, domaću testeninu, od koje za večeru pravim pastu uz jednostavan, aromatičan sos.

Sećam se da sam se kao dete uvek posebno radovala onim toplim letnjim danima kada bi moja baka odlučila da je najbolji trenutak da se započne, po njenim rečima - ’veliki posao’: pravljenje testa i rezanje rezanca.
Sećam se i kako sam ushićeno pratila čitavu tu proceduru, a kasnije krišom odlazila u njenu spavaću sobu, gde bi se na, baš za tu namenu prostrtom čaršavu na krevetu, sušila sveža, zlatno-žuta testenina. Bez nekog naročitog razloga, samo ’da bacim pogled’, jer iako tada još nisam znala kako se prave takvi ’’krecavi’’ rezanci, zbog nesvakidašnjeg oblika su mi se među ostalim najviše dopadali.

Nešto kasnije sam naučila da baka takav oblik dobija rezanjem testa starim nožem za testeninu, majušnom spravom koju sam viđala samo danima kad bi se pravilo testo. Ona bi ga odnekud donosila, a potom, nakon što bi sav posao bio završen, nestajao bi. Valjda zato što je nama deci bilo zabranjeno da se njim igramo...

Uvek sa radošću prizovem takve trenutke koje smo provele zajedno. Kada se sve činilo jednostavnije, a život odraslih izgledao daleko. Kada me je učila naizgled sasvim običnim stvarima, a za koje će se mnogo kasnije ispostaviti da su ustvari bile suštinske...i da ću ih zauvek zapamtiti.

Tako, kad god naslutim nekakve sive oblake kako mi se nadvijaju nad glavom, u pokušaju da ih odagnam, prizovem neka dobra, stara sećanja i pronađem bakinu svesku sa receptima, isti onaj nožić koji je, od kako već dugo nema ko da ga koristi, nasledila moja kuhinja i još, sasvim malo brašna...
I već nekoliko trenutaka kasnije, dok pravim dugu, glatku testeninu sve što me je do tada opterećivalo, više ne izgleda tako važno...

Treba vam samo malo veštine da ovaj siguran recept za dobro raspoloženje probate sami i brzo će vam postati jasno zašto nekim danima ume da bude rasterećujuć.

Za 2 ukusne porcije je potrebno

Testo:

200 gr brašna 
2 jajeta
1-2 kašike maslinovog ulja
prstohvat soli

Pre početka bi trebalo da znate da vam je za pravljenje testenine potrebna veća radna površina i naravno, malo strpljenja.
Sve sastojke pomešajte i umesite testo dok ne postane glatko. Ukoliko ste malo veštiji, možete nakon što ste prosejali brašno, rukom da napravite rupu u sredini za jaja, a potom polako sve izmešajte. Ukoliko imate kuhinjski aparat koji će to uraditi za vas, znatno će vam olakšati, a posle nećete imati previše posla oko čišćenja (što priznaćete nikada nije zanemarljivo).
Potom, smesu pokrijte prijanjajućom folijom i kao što sam prethodno rekla - budite strpljivi i ostavite da odstoji narednih 30 minuta. Višestruko će vam se isplatiti, videćete..
(Za to vreme možete spremiti sos sa kojim ćete kasnije poslužiti vašu domaću testeninu.)

Testo podelite na nekoliko manjih loptica, otprilike 4, koje ćete na mašini prvo razvlačiti do debljine broja 3, a potom od istanjenog testa pravite rezance. Ako ste raspoloženi da se igrate, možete ih seći u razne oblike, manje, veće, nožem za simpatičan ’’krecavi’’ izgled - meni najdraži. Ili testo jednostavno možete propustiti kroz deo mašine kojim ćete dobiti taljatele.

Kada završite, ostavite ih da još malo stoje - oko 20 minuta, ipak, ako vam je dugo da čekate, to nije neophodno.
Testeninu stavite u ključalu vodu u koju ste prethodno dodali malo soli i ulja, ali pripazite da ne bude raskuvana.

Sos:

6 paradajza srednje veličine (ukoliko ne možete da ih nađete van sezone poslužiće i paradajz iz konzerve)
3 čena belog luka
maslinovo ulje
parmezan
so
bosiljak

Na zagrejanom ulju prodinstajte beli luk ali dobro paziti da ne zagori, jer može da bude prilično gorak. Dodajte paradajz iseckan na kockice, posolite i kuvajte dok ne omekša. Na kraju pospite bosiljak po svom ukusu. Najbolji je svež, ali ako ga nemate poslužiće i osušeni začin.

Kada skuvam testeninu, obično u nju odmah narendam parmezan i izmešam, a na kraju dodam i sos od paradajza.

Pastu je izuzetno lako pripremiti,  isto tako, uvek je izuzetnog ukusa i može biti sjajan obrok koji obožavaju deca, ali ćete njom sigurno oduševiti i goste.

I još samo na kraju, recite, ima li šta bolje od slasnog, toplog zagrljaja na tanjiru nakon užurbanog, prohladnog, jesenjeg dana? Nije li ’hrana utehe’ izmišljena baš za takve trenutke...

Bilo bi mi drago da znam, koje je vaše omiljeno jelo iz detinjstva koje vas i danas vraća u lenje, letnje dane školskih raspusta? Ne zaboravite da napišete...

          photo by Jakub Kapusnak (1), Jorge Zapata (2), Sarah Boyle (3) via unsplash.com