Nisam uvek u modu ‘’pucanje od sreće’’, niti posedujem supermoći pomoću kojih treniram optimizam, ali verujem da je svakodnevno žaljenje na najmanje sitnice, opsesivno promišljanje tuđih rečenica ili neprestana briga o tome šta će neko drugi misliti, apsolutno gubljenje sopstvenog vremena i rasipanje dragocene energije. Jenostavno, traćenje sebe i svojih potencijala.Ipak, razumem da je ostati pozitivan nakon naročito teškog…